Sta­ri­na osam­de­set­de­ve­to­go­di­šnji Vu­če­ta Fur­tu­la umje­sto da da­nas pri­su­stvu­je po po­zi­vu sve­ča­no­sti po­vo­dom 71 go­di­ne oslo­bo­đe­nja Be­o­gra­da, svo­ju, ka­ko je ka­zao, pa­tri­ot­sku i ljud­sku du­žnost oba­vi­će u svom rod­nom Ko­vre­nu.
– Obu­ći ću uni­for­mu biv­še JNA, sa ma­jor­skim či­nom i sta­vi­ti sva od­li­ko­va­nja ko­ja imam i sa sta­vom mir­no po­zdra­vi­ti u prav­cu Be­o­gra­da mo­je pre­ži­vje­le bor­ce, ali i oda­ti po­štu stra­da­lim sa­bor­ci­ma ko­ji su do­pri­ni­je­li da da­nas ži­vi­mo u slo­bo­di – ka­zao je ju­če Fur­tu­la.
Ina­če, on je pri­je tač­no 71 go­di­nu, kad su ta­da­šnja Na­rod­no­o­slo­bo­di­lač­ka voj­ska Ju­go­sla­vi­je i Cr­ve­na ar­mi­ja oslo­bo­di­le Be­o­grad, da­na­šnju pre­sto­ni­cu Sr­bi­je, oku­pa­ci­je nje­mač­ke voj­ske, bio ne­po­sred­ni uče­snik.
Sje­ća se, ka­ko ka­že, da­nas sve­ga. Po­go­to­vu, ak­ci­ja u ko­joj je uče­stvo­va­lo ukup­no osam par­ti­zan­skih di­vi­zi­ja, pod ko­man­dom ge­ne­ra­la Pe­ka Dap­če­vi­ća i voj­ne sna­ge biv­šeg SSSR-a, ko­ja je tra­ja­la osam da­na. „Vra­ća mi se pot­pu­no film. I sve mi pro­la­zi kroz gla­vu”, ka­že Fur­tu­la.
Do­da­je da mu je žao što već dru­gu go­di­nu za­re­dom, zbog sla­bog zdra­vlja ni­je u mo­guć­no­sti da bu­de u Be­o­gra­du, kao je­di­ni uče­snik oslo­bo­đe­nja ovog gra­da, sa pod­ruč­ja bje­lo­polj­ske op­šti­ne.
– Ža­lim što ni­je­sam u pri­li­ci da sa još ne­ko­li­ci­nom ne­ka­da­šnjih uče­sni­ka u bor­bi, de­se­ti­na­ma nji­ho­vih po­to­ma­ka, ali i po­što­va­la­ca an­ti­fa­ši­stič­kih te­ko­vi­na bu­dem kraj spo­me­ni­ka oslo­bo­di­o­ci­ma Be­o­gra­da. Da se vi­di ka­ko sa ple­ća nas biv­ših bo­ra­ca u po­znim go­di­na­ma si­ja or­de­nje, dok se oko nas vi­jo­re pro­le­ter­ske i za­sta­ve dr­ža­va biv­še SFRJ sa pe­to­kra­kom.
Is­ti­če da je pret­pro­šle go­di­ne kad se sla­vi­lo se­dam de­ce­ni­ja od oslo­bo­đe­nja Be­o­gra­da, no­sio naj­u­pe­ča­tlji­vi­ji tran­spa­rent „Smrt fa­ši­zmu slo­bo­da na­ro­du”, kao bo­rac slav­ne Pr­ve pro­le­ter­ske bri­ga­de, dr­že­ći u ru­ci po­ve­lju ko­ja mu je do­di­je­lje­na kao oslo­bo­di­o­cu Be­o­gra­da.
– Kad već ni­je­sam mo­gao da odem za Be­o­grad, že­lim na ovaj na­čin pre­ko mog „Da­na” da po­ša­ljem po­ru­ku mo­jim sa­bor­ci­ma, ko­ji su u Be­o­gra­du da­nas na pro­sla­vi, da sam u mi­sli­ma sa nji­ma, i da sam po­no­san na sve ono što smo ura­di­li da ge­ne­ra­ci­je i ge­ne­ra­ci­je na­kon to­ga ži­ve u slo­bo­di, sre­ći i bla­go­sta­nju. Da se ni­kad vi­še ne po­no­ve oni slav­ni rat­ni da­ni – po­ru­čio je ju­če Fur­tu­la.
Ka­že da se ne smi­je za­bo­ra­vi­ti isto­ri­ja pro­le­te­ra, i da se mo­ra pam­ti­ti slav­na bit­ka za oslo­bo­đe­nje.
– Dok bu­dem živ sla­vi­ću 20. ok­to­bar. I ova­ko bo­le­stan, sa po­no­som obla­čim ovu slav­nu ini­for­mu i po­ka­zu­jem svo­je or­de­nje, ka­že Fur­tu­la, ko­ji i da­nas ži­vi u svom se­lu Ko­vren, u Vra­ne­šu kod Bi­je­log Po­lja.
On pod­sje­ća da je tog da­na, kad je oslo­bo­đen Be­o­grad, a on bio bo­rac Pr­ve pro­le­ter­ske bri­ga­de imao sa­mo 16. go­di­na.
– Cr­ve­na ar­mi­ja sa ten­ko­vi­ma i ka­ću­ša­ma, pra­će­na pje­ša­di­jom za­u­ze­la je Sav­ski most i že­lje­znič­ku sta­ni­cu. Če­ti­ri pro­le­ter­ske di­vi­zi­je za­u­ze­le su Top­či­der a dvi­je Ba­nji­cu. Mo­ja Pr­va pro­le­ter­ska sa De­di­nja je na­pa­la i za­u­ze­la Auto­ko­man­du, Sla­vi­ju, Vu­kov spo­me­nik i Te­ra­zi­je. Tu na Te­ra­zi­ja­ma su se na pa­la­ti Al­ba­ni­ja na­la­zi­la tri mi­tra­lje­ska gni­je­zda, ko­je su uni­šti­la na­ša tri bom­ba­ša. On­da se Mi­la­din Pe­ro­vić iz Da­ni­lov­gra­da po­peo na sprat i po­di­gao na­šu za­sta­vu Pr­ve pro­le­ter­ske di­vi­zi­je. Sa­mo sam ja bio iz Bi­je­log Po­lja, i na to sam po­no­san – ka­zu­je Fur­tu­la, sa po­no­som ob­u­čen u voj­nu uni­for­mu, sa od­li­ko­va­nji­ma i zna­me­nji­ma na svo­jim gru­di­ma.
Po za­vr­šet­ku ra­ta i ko­nač­ne po­bje­de nad fa­ši­zmom, Vu­če­ta se kao mla­đe go­di­šte de­mo­bi­li­sao i vra­ća se u svoj Sto­žer sa dvi­je ra­ne na ko­je je, ka­ko re­če, i da­nas po­no­san. Jer, pro­ći kroz broj­ne bor­be i ve­li­ke bit­ke a ne za­ra­di­ti bar jed­nu ra­nu ni­je baš li­je­po. Na ra­me­ni­ma je imao čin za­stav­ni­ka, a gru­di su mu kra­si­la bli­sta­va od­lič­ja, ko­ja ni da­nas, sva­ko 20. ok­to­bra, ali i kad se sla­ve osta­li slav­ni da­tu­mi iz bit­ke za slo­bo­du, oka­či na gru­di i sa po­no­som no­si i po­ka­zu­je. Dva or­de­na za hra­brost, dvi­je me­da­lje za­slu­ga za na­rod, ali i me­da­lju za na­rod.M.N.